Novi Wendersov film "So zemlje", prvi put je kod nas prikazan krajem prošle godine, na jubilarnom 10. festivalu Slobodna Zona. Prema glasovima publike, proglašen je za najbolji film u programu festivala. Film je priča o životu fotografa Sebastiao Salgada. Pošto volim Wenders-ove filmove, nisam se dvoumila da li da pogledam i ovaj. Moram da priznam da sam u tom trenutku nedovoljno poznavala lik i delo pomenutog fotografa. Kada sam potražila po netu njegove fotografije, shvatila sam da sam neke od njih videla, ali da nisam obratila pažnju na autora. Sledeća zanimljiva priča koju sam pronašla je bila njegova prezentacija na TED konferenciji, koja me je još više zainteresovala za film.
Ko je Sebastiao Salgado?
Rođen je u malom mestu Aimorés, u okrugu Minas Gerais, u Brazilu 1944. godine. Pored sedam sestara, bio je jedini sin u porodici farmera. Završio je ekonomiju na Univerzitetu u Sao Paolu. Zbog svojg političkog opredeljenja i tadašnje situacije u Brazilu, sa suprugom odlazi u Francusku. Doktorske studije nastavlja na Univerzitetu u Parizu, ali ubrzo počinje da radi kao ekonomista za International Coffee Organization. Sa 26 godina počinje ozbiljnije da se intersuje za fotografiju i od 1974. do 1994. radi kao freelance fotograf za nekoliko svetskih fotoreporterskih agencija. Za to vreme, bavio se socijalnim temama i fotografisao ljude u raznim životnim situacijama - radnike u rudnicima zlata, izbeglice širom sveta, plemena u prašumama... Teško je opisati šta je sve imao prilike da vidi po izbegličkim kampovima širom Arfike i te fotografije su više nego potresne. Posle dugogodišnjeg boravka na najugroženijim područjima i stalnog sustretanja sa najgorim ljudskim patnjama i umiranjem, njegovo zdravstveno stanje se naglo pogoršava. Odlučuje da se sa porodicom vrati u Aimorés, ali ono što tamo zatiče nije ohrabrujuće. Priroda je skoro sasvim uništena dugogodišnjim sušama, uništavanjem drveća i promenom klime. Na predlog njegove supruge, počinju da obnavljaju prirodu i ponovo sade drveće. Zasadili su oko 2 miliona sadnica i uspeli da obnove prirodu. Aimorés sada ima status nacionalnog parka Instituto Terra.
Ova priča je ujedno ukratko priča Wendersovog filma. Međutim, reči nisu dovoljne. Fotografija kao dokument, sve vreme prisutna u filmu "So zemlje", koji traje sat i 10 minuta, govori mnogo više nego bilo kakve reči. Lica ljudi koji su na ivici opstanka ili su već odustali, hodaju pustinjom u nadi da će naći spas, nose sa sobom svoju decu od kojih mnoga nisu ni živa, potresni prizori Ruande i uništenja, teško se mogu prepričati.
Poslednjih godina Salgado u glavnom fotografiše prirodu u okviru svog projekta Genesis. Knjigu pod istim nazivom izdala je izdavačka kuća Taschen.
Film "So Zemlje" će se prikazivati u dvorani DKC-a do 21. januara, svakog dana od 18h. Cena ulaznice je 300 dinara. Karte se prodaju pred početak filma i nije gužva, jer u glavnom niko i ne zna da se film ponovo prikazuje. Još uvek ne postoji na torentima i treba ga pogledati u bioskopu.
No comments:
Post a Comment