Wednesday, December 16, 2015
Friday, December 11, 2015
Thursday, December 10, 2015
O ljudima i kaktusima
Ako ih strpljivo zalivaš i oprostiš im to što imaju bodlje, na kraju te obraduju i procvetaju. I kaktusi... I ljudi.
Finding Vivian Maier
Vivian Maier je bila dadilja, 50ih godina u Njujorku. Živela je vrlo skromno i samotno. Niko o njoj zapravo nije dovoljno znao. Bila je dadilja i stalno je nosila foto aparat i nešto slikala. Često nije bila baš prijatna osoba. Nije imala prijatelje, nije bila ni sa kim bliska. Bila je čudna. Umrla je 2009. godine i iza nje su ostale kutije. Filmovi. Fotografije. Ljudi. Njen pogled na svet. Intiman, živ, zabavan, surov, glasan i neprocenjiv. Preko 100 000 snimaka. Na jednoj aukciji, John Maloof odlučuje da otkupi sve te kutije. I tako počinje novi život Vivian Maier.
LINK za pregled fotografija.
LINK za sajt posvećen dokumentarnom filmu "Finding Vivian Maier"
LINK za pregled fotografija.
LINK za sajt posvećen dokumentarnom filmu "Finding Vivian Maier"
The Sheltering sky
"We're not tourists, we're travelers," Port and Kit explain to their
friend. "Tourists are people who think about going home the minute they
come, whereas travelers may not come back at all."
Film sam prvi put gledala tih nekih 90ih, kada se i pojavio. Slučajno, na TVu i ne od početka. Ostao mi je samo osećaj prljavštine i puno peska. Ostala mi je slika njega kako leži u toj praznoj sobi, na prljavom dušeku i muči se. Ništa više. Ništa manje. Samo to. Prošlo je mnogo godina. 2007. sam se sa Sajma knjiga vratila sa ovom knjigom. Paul Bowles / The sheltering sky. Opet je prošlo još mnogo godina i knjiga je stajala na polici, a na film sam povremeno mislila. Neke knjige ne možete da čitate bilo kada i bilo gde. One imaju svoje vreme i mesto, inače ne rade. Za neke morate da porastete. Ova je morala da sačeka novi krevet. Nisam to ni znala dok nisam počela da je čitam. Ali ima još nešto što nisam znala. Na osmoj strani knjige je posveta:
"prolazi jesen, stiže decembar
proleteće i ova godina
365 čvorova na dugoj kosi
kroz Beograd...
Za tebe nema drugog načina
od pesme, vetra, nekih začina
leto - lavanda
jesen - bosiljak
zima - cimet
i proleće Sava
Sa poljupcem, za inspiraciju
novembar 12. 2007."
I tako sam počela da je čitam, rešena da kada završim, pogledam film ponovo, onako kako dolikuje. Čitala sam je polako, dan po dan, bez žurbe. Uživala u svakoj stranici. Putovala kroz pustinju, kroz neka mesta koja nikada neću videti. Tako stvarna i tako surova, da su zapravo divna. Neuprljana, primitivna, teška i iskrena. Ovo nije ljubavni roman, ali jeste priča o ljubavi. Teškoj, primitivnoj, surovoj... Kada sam pročitala knjigu, odgledala sam i film. Sve je bilo tu. Sasvim kao u knjizi. Oduševila me je doslednost i želja da se nešto tako dobro napisano, pretvori u slike. Vizuelni doživlja, bez kompromisa.
I opet je ostao taj osećaj peska...ali ovaj put drugačiji. Živ, pomalo surov, na neki čudan način tih, a opet bučan, nošen vetrom. Na prvi pogled mek i udoban, a kada mu priđeš izmiče i menja se... Ovaj put je postao inspiracija.
Knjigu je objavila izdavačka kuća Rende. Urednik edicije Revolver i prevodilac je bio Vladimir Arsenijević. Knjiga je prvi put objavljena u Americi 1949. godine.
Film sam prvi put gledala tih nekih 90ih, kada se i pojavio. Slučajno, na TVu i ne od početka. Ostao mi je samo osećaj prljavštine i puno peska. Ostala mi je slika njega kako leži u toj praznoj sobi, na prljavom dušeku i muči se. Ništa više. Ništa manje. Samo to. Prošlo je mnogo godina. 2007. sam se sa Sajma knjiga vratila sa ovom knjigom. Paul Bowles / The sheltering sky. Opet je prošlo još mnogo godina i knjiga je stajala na polici, a na film sam povremeno mislila. Neke knjige ne možete da čitate bilo kada i bilo gde. One imaju svoje vreme i mesto, inače ne rade. Za neke morate da porastete. Ova je morala da sačeka novi krevet. Nisam to ni znala dok nisam počela da je čitam. Ali ima još nešto što nisam znala. Na osmoj strani knjige je posveta:
"prolazi jesen, stiže decembar
proleteće i ova godina
365 čvorova na dugoj kosi
kroz Beograd...
Za tebe nema drugog načina
od pesme, vetra, nekih začina
leto - lavanda
jesen - bosiljak
zima - cimet
i proleće Sava
Sa poljupcem, za inspiraciju
novembar 12. 2007."
I tako sam počela da je čitam, rešena da kada završim, pogledam film ponovo, onako kako dolikuje. Čitala sam je polako, dan po dan, bez žurbe. Uživala u svakoj stranici. Putovala kroz pustinju, kroz neka mesta koja nikada neću videti. Tako stvarna i tako surova, da su zapravo divna. Neuprljana, primitivna, teška i iskrena. Ovo nije ljubavni roman, ali jeste priča o ljubavi. Teškoj, primitivnoj, surovoj... Kada sam pročitala knjigu, odgledala sam i film. Sve je bilo tu. Sasvim kao u knjizi. Oduševila me je doslednost i želja da se nešto tako dobro napisano, pretvori u slike. Vizuelni doživlja, bez kompromisa.
I opet je ostao taj osećaj peska...ali ovaj put drugačiji. Živ, pomalo surov, na neki čudan način tih, a opet bučan, nošen vetrom. Na prvi pogled mek i udoban, a kada mu priđeš izmiče i menja se... Ovaj put je postao inspiracija.
Knjigu je objavila izdavačka kuća Rende. Urednik edicije Revolver i prevodilac je bio Vladimir Arsenijević. Knjiga je prvi put objavljena u Americi 1949. godine.
Subscribe to:
Posts (Atom)