Sve Crne rupe su nekada bile zvezde. Međutim, nisu sve zvezde u stanju da postanu Crne rupe. Samo one najveće jesu. Pod tim najveće podrazumevaju se zvezde koje su najmanje 1 milion puta veće od našeg Sunca. Naučnici smatraju da Crne rupe nastaju tako što se centar tih najvećih zvezda uruši u sebe, a zatim eksplodira u Supernovu. Ono što nastaje pri tom procesu je Crna rupa - prostor u Svemiru koji ima neizmerno jaku gravitaciju i ka sebi privlači sve na šta naiđe. Zbog jačine te gravitacije, čak ni svetlo ne uspeva da im pobegne, ali zbog velike mase, gustine i zakrivljenosti Crnih rupa, ono čak ne uspeva ni da se reflektuje ili izađe napolje. Crna rupa ga jednostavno uvuče u sebe i ono nestane. Zbog svih svojih karatkeristika, Crna rupa je nevidljiva ljudskom oku. Može biti opažena samo zahvaljujući specijalno opremljenim teleskopima. Toliko o Svemiru.
Međutim, ima nekih ljudi koji su prave male Crne rupe. Imaju tu moć da uvuku svetlo u sebe i ne daju mu da izađe. Čak izgleda da ih to zabavalja - privlačenje svega lepog što mogu da dohvate i uvlačenje u sopstveni mrak. Nije to više ni onaj sivi oblak iznad njihove glave, to je čitavo more gorčine na svet oko sebe. Ne zna se da li su nekad bili zvezde, ali se pouzdano zna da se jesu urušili u sebe, a onda eksplodirali NEnapravivši Supernovu.
Čudno je to kako u Svemiru sve, pa i umiranje zvezde i stvaranje Crne rupe, može da izgleda veličanstveno. Na nivou ljudskog oblika života, stvari izgledaju drugačije. Ono što je zajedničko za sve Crne rupe, bile one u Svemiru ili među nama, je da ni jedna nikada nije ponovo postala zvezda.
